|
|
| < | kolovoz, 2010 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Blog vode 2 brata zajedno...
Martin piše zelenim slovima
Stefan piše crvenim slovima
ime: Martin
god: 17
ime: Stefan
god: 16
Ne pitajte za prezimena, slike ili slične podatke... Sve što treba da znate piše na blogu!
18.06.2009. je otvoren ovaj blog... A posetilo ga je koliko ljudi?
LiNkOvi ( ko nas stavi u linkove nek javi... Stavicemo i mi vas )
HiP HoP
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
Forum.hr
Monitor.hr
Masnica ispod oka. 10-ak posekotina na licu. Modrice na ostatku tela nisam izbrojao.
Ne, ne plašim vas. Trenutno tako izgledam.
Našao sam ugodan položaj u krevetu da mogu ležati, držati laptop ispred sebe i kuckati.
Ovo sam zaradio od neka tri momka. Valjda neki Sandijevi pajtaši. Ivan mu je priznao sve i... šta da vam pričam, ostatak pretpostavljate... Martin, moj veliki bata, okuplja svoju bandu da oni biju te momke. Ja to ne želim. Rekao sam Martinu 200 puta da to ne radi. To nikuda ne ide. Šta, tući će se tako ukrug?
Biću iskren. Deo mene želi da svi ti Martinovi drugovi iz teretane samelju ta tri lika, jer me zbog njih sada boli i kada se smejem. Ali razuman deo mene to ne želi. Ne kažem da sam ovo zaslužio, ovo nije zaslužio niko, ali deo krivice je moj.
Nisam trebao da se petljam sa Ivanom.
Bio mi je do malopre u poseti. Kaže da mu je žao zbog svega i da se oseća krivim. Kriv je samo taj bolesni Sandi. Ne znam koji je tom liku? I ja sam bio povređen sto puta u životu, pa nisam pravio takve stvari.
Ne znam šta da radim...
Ostati sa Ivanom ili ne? Sresti se sa Sandijem ili ne? Šta će biti ako Martin i njegova banda vrate ovima?
Ionako nemam šta drugo raditi, pa razmišljam...
Any thoughts?
Evo mene opet... xD
Nisam hteo da pisem non-stop, vec samo kad se nesto zaista desi. Niko ne voli postove u kome se dosadjuje i sam onaj koji pise. Za ove 2-3 sedmice ( koliko nisam pisao ) se izdesavalo mnogo toga. Uglavnom je sve vezano za Ivana. xD Znam da mnogi osudjuju to sto sam biseksualac, ali to je priroda i ja ne mogu protiv toga. To bi bilo isto kao da vama neko kaze Nemoj da budes streight! To je pogresno! Nisam ja kriv sto mi se dopada Ivan. Ja se nisam zaljubio u njega jer je musko ili u bilo koju devojku dosad jer je zensko. Ne zaljubljujemo se u polove, nego u osobe. Razmislite malo o tome i shvaticete...
Uglavnom, ja i Ivan smo bili zajedno, ako se to moze tako nazvati, ili smo jos uvek zajedno... ne znam... xD Najbolje je da krenem redom... Video sam onog njegovog decka Sandija. OK je decko. Ne mogu nista ruzno za njega da kazem. Obican. Dane sam provodio sa drustvom, napolju, nista znacajno. Leto ko i svako drugo. Bar je bilo dok mi nije stigla poruka. Bila je od Ivana. Napisao mi je da mu jako falim, da mu je lepo sa Sandijem, ali kad vidi mene poludi. Nisam nista odgovorio na poruku. Dosta mi je vise tih igara. Znate i sami da sam digao ruke od ljubavi. Ivan mi je poslao jos par poruka, ali sam ih sve ignorisao. Nisam racunao na to da ce mi doci na vrata. Rekao je da zeli da razgovaramo i izasao sam sa njim u setnju. Na kraju smo se ljubili u nekom parku, niko nas nije video. Rekao sam mu da je to pogresno, ali jednostavno nisam mogao da odolim. I tako nekako sam upao u zacaran krug. On je i dalje ostao sa Sandijem, a povremeno se vidjao sa mnom. S vremena na vreme sam se osecao uzasno. Kao u spanskoj seriji, kad svi imaju ljubavnike. xD Ali, u sustini, briga me. Ne zelim nista ozbiljno sa njim, a par poljubaca sedmicno i nije nesto. Just fun! xD
Ali...
Kod mene uvek ima to ali... xD
Pre neko dan dok smo bili kod Ivana ( bio je sam kuci, pa me je pozvao ), pokusao je da mi zavuce ruku u hlace. Ja sam mu je samo sklonio i nastavio da ga ljubim. Medjutim, kada je pokusao opet rekao sam mu da mi se to jednostavno ne dopada. Ivan mi je rekao da mu je zaista lepo sa mnom, ali da mu je potrebno nesto vise. Tada sam shvatio da je sve otislo predaleko. Poljupci su mi bili ok, ali seks ili nesto drugo bi mi se zaista gadilo. Ne znam zasto, ali pravim razliku. Iskreno sam mu rekao kako se osecam i on je rekao nesto na fazon: "Ima ko hoce..."
Nismo se culi vec 2 dana, tako da ne znam na cemu smo...
I bolje je tako... Nedostajalo mi je ovo obicno, dosadno leto... xD
Konačno sam se domogao kompa... xD Vjerujte, nisam želio da ga vidim što duže, jer sam visio na njemu po ceo dan u Zagrebu. Konačno kući...
Video sam se sa Martinom, konačno... Moram ga pitati da ponovo vodimo blog zajedno... xD
Inače, sve vreme sam napolju sa društvom. Tako su mi svi falili. Barabe jedne. Kažu da sam i ja njima, al znam da lažu. Nisu ni primetili da nisam tu.
Vidim po vašim komentarima da me smatrate za osobu koja vodi buran život, ali uopšte nije tako. Evo, kad pogledate zadnjih 20-ak dana u Zagrebu. Jedina stvar koja mi se desila je ona žurka iz pre nekog posta. Ali to je jedno veče. I, takođe, smatrate me za nekog womenizera... xD Pa, kakav sam ja to vumenajza ( što kaže Britney xD ) kad sam muvao 2 cure i na kraju ništa. Šta biste tek rekli za mog brata. On je svaki vikend sa dve najmanje. Budala. Ne znam gde ih više nalazi.
I sad prelazim na deo koji vas interesuje. xD
U pitanju je Ivan.
Još jedno razočaranje. Pozvao sam ga da se vidimo i bio je baš iznenađen što sam mu se javio. Bilo mu je drago što me čuje ( ili je dobro glumio ). Dogovorili smo se da se vidimo u Loch Nesu. To je neki kafić. Baš smo se lepo ispričali. Sve je bilo savršeno do kraja izlaska kad sam ga pitao da se vidimo u subotu, a on mi je rekao da je već isplanirao sa Sandijem.
Sandi je njegov dečko. Kakvo je Sandi uopše ime?
Nisam siguran da li mi se sviđa Ivan. Pogotovo nakon spominjanja Sandija.
Ja sam samo jedan veoma zbunjen tinejdžer koji ne zna šta mu se sviđa.
Palim ja... Odoh na reku.
Čujemo se kad bude nešto zanimljivo...
Upravo sam se spakovao. Konačno odlazim iz Zagreba. Ovo je bio odmor koji i ne bih baš da pamtim. Konačno se vraćam kući i videću mog „velikog“ brata nakon 20 dana. Da mi ta budala može ovoliko nedostajati, pa to je strašno... Obećavam da ću voditi blog i kada se vratim kući, možda ne toliko često kao sad.
Uglavnom, na stanicu krećem za pola sata pa imam vremena za post.
Čuo sam se sa Majom preko telefona. Oboje smo se složili da ne želimo ništa više od one noći, ali da se možda možemo videti na nekom od sledećih raspusta, ako dođemo ( kao sada ) u isto vreme.
Odlučio sam da se vidim i sa Marijom pre odlaska. Mislim da nije u redu da se onako rastanemo. Otišao sam na stanicu, gde smo se i inače sastajali i poslao joj poruku da je čekam i da bih zaista voleo da dođe. Namerno sam je čekao tamo da ne bi našla izgovor da ne dođe. Drago mi je da je došla. Sedeli smo na stanici nekih 20-ak minuta. Ispričao sam joj kako se osećam, da mi se zaista sviđa i da mi je krivo što je sve onako ispalo. Ona je rekla da je i njoj krivo što je ispala krava ( to su njene reči xD ), ali da je osetila ljubomoru one večeri. Jako joj je bilo lepo sa mnom, ali se one večeri sve pokvarilo. Na rastanku je pokušala da me poljubi, ali sam spustio glavu. Rekao sam joj da je bolje da ništa ne počinjemo.
Kao što kažu Amerikanci „not meant to be“.
I znate šta, mislim da mi je dosta devojaka neko vreme. Previše su komplikovane za mene. I rešio sam da se vidim sa Ivanom. Ivan, muško ime. xD To je onaj emo lik, sećate ga se ako me je neko od vas čitao ranije. On me je poljubio jednom u parku i od tada nisam mogao da ga izbijem iz glave i jednostavno sam ga izbegavao. Rešio sam da rešim sve gluposti koje sam napravio u prošlosti. Pošto sam rešio sva sranja koja sam napravio u Zagrebu, želim da isto to napravim i kod kuće. Najmanji je problem porazgovarati sa nekim, a nakon toga se osećam veoma lepo.
Preporučujem i vama...
Užasan mamurluk.
Više ne pijem.
Nikad.
I ne duvam.
Ovo za duvanje sam obećao i prošli put, ali sada sam ozbiljan.
Glava me razvaljuje.
Tetka me je probudila malopre i brine se što spavam dosad. Da zna da sam legao jutros oko 7 ne bi se toliko brinula.
Upravo sam se istuširao. Na sebi sam imao odeću od sinoć. Žurka kod Maje. Ne znam jesam li pominjao to u prošlom postu. Je l bilo prošlog posta uopšte? xD
Imam snage da se nasmejem. To je znak da sam dobro.
Prerano rečeno. Kao da imam čekić u glavi.
Nemojte prerano da me osuđujete. Trebalo mi je malo oduška. Dugo sam se dvoumio da li da se javim Mariji ili ne. I kada sam joj poslao poruku nakon nekog vremena sam primetio da joj poruka nije ni stigla. Pokušao sam da je zovnem, ali je bila nedostupna. Zajednički drug, Joker, mislim da sam ga pominjao, je rekao da je promenila broj zbog mene.
Baš lepo...
Ja se tu nerviram ko idiot, a nju baš briga.
Mislim, promenila je broj, ipak je to znak da joj nešto značim, bolje rečeno, da sam joj nešto značio. Ma...
Tad sam odlučio da odem na žurku koju je Maja sinoć pravila. Kod nje u stanu, slavila je 17. rođendan. To je, zapravo, kuća njenih babe i dede, na pola sata od grada. Kad sam došao oko 10, već su svi bili pijani. Maja je s vrata počela da me ljubi. Nisam se opirao. Nakon nešto alkohola i 2-3 dima džointa se i ne sećam najbolje ostatka večeri. Znam da sam se mnogo smejao i da smo na kraju spavali zajedno.
U krevetu njenih babe i dede.
Sinoć mi je to bilo mnogo smešnije.
Sad se osećam kao klošar. Oko 6 sati ujutru me je probudilo Sunce. Našao sam negde svoju odeću na podu i šmugnuo. Kuća je bila u totalnom haosu. Nisam bio jedini koji je tu prespavao. Žurio sam kući samo da tetka ne primeti da me nema. Hvala Bogu da sam imao ključ od stana.
P.S. Nadam se da nakon ovoga nećete promeniti mišljenje o meni... Bar ne mnogo... Svi mi ponekad pravimo sranja, zar ne?
Dug vikend, a?
Meni bar jeste bio. Moram da priznam da sam prvi dan bio totalno sjeban, totalan bed, ali sad sam ok. Kad sam pročitao sve vaše komentare shvatio sam da ste u pravu i da je ona jedina koja gubi. Ako mi ne veruje i ne zaslužuje me. Priznajem da mi nedostaje, ali, život ide dalje. Izlazim stalno sa Davidom, mojim rođakom, i njegovim društvom i sjajno se provodimo. Išli smo juče na bazen i bilo nam je genijalno. Osećao sam se malo loše jer su svi momci zgodniji od mene, tako da možda i ja počnem sa vežbanjem. Na bazenima sam upoznao Maju, jednu veoma slatku devojku. Iz Holandije je, ali je odrasla ovde. Ima jako sladak akcenat. To inače svi kažu za mene, jer pričam neku mešavinu srpskog i hrvatskog. Kad pišem - pišem čist srpski, to mi je navika, jer sam celu osnovnu išao u Srbiju, a srednju ovde, u Hrvatskoj. Ipak je teško izgubiti naviku. Nego, odluta ja. Planiram da idemo češće na bazen i da provedem više vremena sa Majom. Znam šta ćete sad misliti i znam da bežim od misli o Mariji, ali tako mi je lakše. Nije mi se javila već 5 dana, a ni meni nije palo na pamet da joj se javim. Znam da teram inat, ali bila je jasna one večeri. Ipak, 2 glave su pametnije od jedne, pa šta vi mislite? Recite mi iskreno, jer zaista verujem u vaš sud.
1. Da li da zovnem Mariju i da pokušam da popričam sa njom?
2. Da li da pokušam sa Majom?
P.S. Ova pesma mi ne izbija iz glave...
Neću vam ništa pisati u uvodu, jer uvek preteram sa tim. Idem redom. Nakon izlaska u bioskop ( o kome sam pisao u prošlom postu ), ja i Marija smo se dopisivali non-stop. Postali smo zavisni jedno od drugog, ali bukvalno. Prekinemo dopisivanje 100 puta u danu i nakon pola sata neko od nas ponovo pošalje poruku. Najsmešnije je bilo kad mi zvoni telefon, ja se javljam sav poletan, kad ono moj brat Martin, a ja onako mrtav ladan: „A, ti si...“.. Malo se i iznervirao, ali mi smo braća, radimo jedan drugom i gore stvari... I sinoć smo se ponovo videli... Mislim, ja i Marija... Pitala me je da li je problem da idem sa celim njenim društvom... Iskreno, bilo mi je glupo, ali pristao sam... Svi su me ok prihvatili... Bilo ih je 10-ak... Očekivao sam najviše 5 ljudi, kad se preda mnom pojavi ceo razred xDDDD Ali, stvarno su manje-više ok ekipa... Nisam im svima zapamtio imena, tako da se nemojte ljutiti što malo mešam... Najjači mi je jedan lik, zovu ga Joker... xD Sa razlogom ima taj nadimak, smejao sam mu se non-stop... Da jedna osoba može toliko provaliti gluposti za pola sata, pa to je prosto neverovatno... Na kraju me je stomak boleo koliko sam se smejao... Na kraju sam više vremena proveo sa njim, nego sa Marijom, ali tako se situacija namestila... Nisam mogao da joj se guram... Pričala je sa 2 drugarice non-stop i samo povremeno sa mnom. Jedna plavuša, Ivana, se sve vreme motala oko mene. Očigledno je da je flertovala, a još očiglednije da im onda Marija nije ništa rekla za nas dvoje. Mislim, nema tu šta da se kaže, ali razumete...Zamolila me je ( Ivana ) da odem sa njom do prodavnice da kupim cigarete i bilo mi je glupo da odbijem...Odugovlačila je što je više mogla, a meni je stvarno bilo neprijatno... Voleo bih da me je direktno pitala nešto i da je odbijem, a ovako bi ispalo kako sam ja sve pogrešno shvatio... Nakon jedno pola sata smo se vratili i tada sam već morao da idem kući. Samo je Marija otišla sa mnom do stanice. Bila je prilično ćutljiva. Ja sam s vremena na vreme ubacivao neke gluposti tipa: „Baš ti je super društvo...“ i tako to... Ona bi samo klimnula glavom i nešto promrmljala... I onda sam učinio najveću glupost na svetu... Rešio sam da budem totalno otvoren i iskren i da ne okolišam i rekao sam joj... Napisaću ovo ko dijalog, lakše je...
ja: Jesi li tako neraspoložena zbog Ivane?
ona: Zašto bih bila neraspoložena zbog Ivane?
ja: Pa, zato što smo šetali... Ja i ona... I zadržali se... Mislim, nismo ništa...
ona: Nije to moja stvar... I što bi mi to smetalo?
ja: Pa, ovaj... Mislio sam...
Vladala je duga tišina. Niko od nas nije progovarao. I kao da mi nije bilo dovoljno gluposti za jedno veče, rekao sam nešto što je nadmašilo sve dosad.
ja: Ja sam mislio, znaš... da ti se sviđam...
Gledao sam u pod.
ona: Ne znam odakle ti taj utisak. Izvini, stvarno, ali posmatram te samo kao druga, ali nakon ovoga...
Ne sećam se šta je posle toga bilo. Hteo sam da joj viknem u facu pa, šta onda to traži sa mnom ovde, ali i kada premotam film u glavi, nikada nismo ni pričali o ljubavi. Sve je bilo drugarski. Dobro, možda na granici i malo flerta, ali... Ne znam...
Sinoć mi nije poslala poruku, ni jutros... A ovih dana ih je slala čim ustane i do momenta dok ne zaspi... Nisam ni ja njoj... Osećam se tako glupo... Pokvario sam najbolju stvar u svom životu...
Ova pesma mi trenutno odgovara u potpunosti...
"Al' nisam ja ni pola tol'ko loš ko što kruže glasine,
ja imam samo jednu nesreću...
uništim sve što dotaknem..."
Ispostavilo se da ste u pravu... Skupio sam hrabrosti i nazvao je... Možda zvučim kao p*čka, ali svaki dečko koji kaže da nema tremu kad zove laže. Pred njom, naravno, glumim da je nemam, ali to je druga stvar. Najsmešnije od svega je to što se javila njena majka... Hteo sam u zemlju da propadnem... Najgluplje mi je bilo kada je pitala: „A ko je traži?“ Uglavnom, čuo sam se sa njom i delovala mi je radosno što me čuje. To mi je popravilo raspoloženje, mada sam onda i zaboravio kako se zovem i što je tražim. xDDD
Imao sam osećaj kao da mogu ceo svet da zagrlim. A nju sam zagrlio sutradan uveče, tj. sinoć. xD Našli smo se ispred kina, negde pola sata pred film. Čekao sam je 15minuta, bus mi je došao ranije, pa sam se sve vreme plašio da neće doći. Niste ni svesni šta mi je prolazilo kroz glavu. Kad sam je ugledao, srce samo što mi nije iskočilo na usta. Ona je prelepa. Mogao bih pisati o njoj pola sata, ali neću. xD Reći ću vam samo da ima tamnu, kovrdžavu kosu, da je jako mršava i da ima najlepše oči na celom svetu. Malo smo prošetali i ovaj put je priča tekla mnogo spontanije. Nisam pričao gluposti kao prošli put, bar se nadam. Ipak sam ja najviše brbljao, ne znam šta mi je, ali kad je ugledam počnem da pričam i ne zaustavljam se. Ali, sve dok se ona onako lepo smeje, ok je... Seli smo negde među zadnje redove u bioskopu... Film je pregenijalan... Ali kraj je mnogo tužan. Marija se čak i malo rasplakala, pa sam je zagrlio. Ja nisam plakao. Muškarci ne plaču... xD Ali i ja sam bio na ivici suza. Pogledajte film i shvatićete zašto, ne želim da vam pokvarim gledanje. Pattinson je zaista sjajan glumac, divim mu se. Nisam ni primetio koliko dobro glumi u Twilightu, ali kad sam pogledao Little ashes oduševio sam se. Little ashes je najbolji film koji sam pogledao. Govori o ljubavnoj vezi između mog omiljenog pisca Lorke i mog omiljenog slikara Dalija. Odgledajte film, sjajan je. Nakon filma ( Remember me ), ja i Marija smo malo šetali i pričali o filmu. Ja sam joj pomenuo sve ovo što sam vama i sve se završilo dosadnim naglabanjem o Salvadoru Daliju, ali šta da radim, obožavam tog čoveka. Rekla mi je da joj se dopada što sam toliko pametan, da su danas momci retko takvi. Nisam ja sad neka pametnica, ali volim te zanimljive stvari iz istorije, umetnosti, književnosti. Imao sam jaku želju da je poljubim, ali nije bilo mesta tome. Zbližili smo se, ali ne želim da to učinim prerano. Takav sam ja, uvek odugovlačim.
P.S. Dala mi je svoj broj mobilnog dok smo čekali moj autobus na stanici. Rekla je da je to da je više mama ne pita ko sam, da ne bi lagala da je neki drug. Trebali ste videti moj osmeh. Ona ne misli da smo drugovi... Mi smo nešto više... Rekoh li da imam osećaj kao da mogu da zagrlim ceo svet?
Opet zaostajemo sa vođenjem ovog bloga. xD Pišemo 2put godišnje. Sad pišem samo ja, Stefan. Sad imam 17 godina. Malo sam porastao. Ne mnogo. Pitate se zašto sad nakon toliko vrijemena pišem ponovo blog, ali razlog je zato što mi je dosadno. Sam sam u kući, kod tetke u Zagrebu. Martin je ostao kući jer ima obaveze oko prijemnog. Martin je moj godinu dana stariji brat, ako neko nije upućen. Baš rijetko se odvajamo, tako da mi je neobićno. Ali znam dosta ljudi iz Zagreba preko neta. Naravno, najviše sam hteo da vidim Mariju. Upoznao sam je prošle godine na koncertu Rasmusa. Od tada se često čujemo prek Skypa. Bilo mi je neobično videti je nakon toliko vremena. Mnogo se izmenila, zrelija je. I lepša, moram priznati... Video sam se samo jednom sa njom. I nisam ostavio baš neki utisak, ali pred njom se sav spetljam. To mi se nikad ne dešava pred devojkama, inače sam uvek samouveren. Nisam sad naduvenko kao moj brat ( ubiće me ako ikad ovo pročita xD ), ali sam prirodan. Šalim se i delujem prilično cool, bar ja imam takav osjećaj. :pPPp Međutim, pred Marijom sam samo pričao neke gluposti, na šta se ona samo glupo nasmejala samo kako ne bih ispao veći idiot nego što jesam. Dlanovi su mi se znojili i celo veče sam ih brisao o hlače. Nisam mogao sebe da prepoznam. Kad me je pratila na bus ( pošto sam ja došao po nju ), na stanici je bilo mnogo bolje. Bio sam opušteniji. Ali sve u svemu, veče je bilo propast. Nadam se da će idući put biti mnogo bolje. Ako bude idućeg puta... xDDD Valjda hoće... Kupio sam 2 karte za kino, film„Remember me“. Trejler mi je delovao skroz ok. Skupljam hrabrosti da je pozovem, ali se bojim da čim podignem slušalicu ne lupim neku glupost. Zato i pišem ovo... Lakše mi je da nekome ispričam i možda čujem neki komentar podrške... Prekidam, idem da je zovem.. samo da ostavim par komentara vama koji ste ranije čitali ovo. xD
Ola, mućaćos i mućaćas! xD
Verovatno ste nas i zaboravili, jer nismo duuuugo pisali. Ali ako bacite oko na bilo koji post odmah ćete se setiti. Ako nas neko prvi put čita, mi smo braća Martin ( 17 ) i Stefan (16). Pre pola godine smo se doselili u Hrvatsku. Zato malo čudno pišemo, mešamo... xD
Šta je bilo novo za sve ovo vreme? Pa, ajmo najlakše jedan pa drugi. Kao i uvek Martin piše zelenom bojom, a Stefan crvenom. Da nas lakše zapamtite...
Martin je...
Ovog mora više ne mogu ni da se setim. Uglavnom, bilo je nezaboravno. Gomila devojaka u kupaćim kostimima... Raj za moje prelepe oči... ahhahaha xD Pored toga bila je tu gomila pića, a kod mog brata i nešto drugo... Ali, neću to da komentarišem...
Upoznali smo zaista sjajne likove...
U teretanu idem redovno i jedem više nego ikad u životu. heheheh Baš sam narastao, što ljudi kažu. Ali neću da preteram... Neću da budem ko oni odvratni bilderi.
Trenutno nisam u vezi... ehehehe Ne znam šta mi je... Mislim, ja sam retko kad u vezi, ne traje to kod mene dugo... Jednostavno mi brzo dosade devojke... Ali nisam ja kriv što je okolo tooooliko lepih devojaka.. Zašto biti samo sa jednom? xD Izvinjavam se svim devojkama koje ovo čitaju, ali...
Aloha... ( from hell ) od Stefana...
Ne obraćajte pažnju na mog velikog brata... xD Razmetljiv je ko i uvek... Kao da nismo braća...
Ovo što je pomenuo za more... Pa, prvi put sam duvao u životu. I poslednji... Ozbiljan sam... U početku mi je bilo sjajno... Sve mi je bilo smešno... Čak i ako neko kaže Vidi drvo... hahahahhahahah xD Sve vreme sam imao osećaj kao da me neko udara po nogama... Kažem vam, priviđale su mi se neke stvari... Ali nakon što je to prošlo povratio sam... I bolela me glava sutrašnji ceo dan... A i kad vidim sve te likove, ceo izlazak im se svodi na duvanje... Ne mogu da se provedu bez toga...
Moja ekipa ovde je bolja... xD Moj bend naravno... Prijavljivali smo se na neke festivale ali nas nisu nigde primili... Jebi ga, biće bolje... Moramo još puno da radimo...
A onaj dečko iz prošlog posta... Pa, jednostavno ga izbegavam... Jednom sam se video sa njim i osetio sam želju da ga poljubim... ( ako se ne sećate on je poljubio mene ). Ne znam šta se dešava sa mnom. Nisam gej, bar dosad nisam bio. I dalje me privlače devojke, ali ni njega ne mogu da izbijem iz glave. Zato je bolje da ga ne viđam...
Ako imate nešto da nas pitate, samo izvolite... Odgovaramo na apsolutno sve...
P.S. Be dirty and nasty.... xD
